Početak interneta jul 23

OD ARPANETA DO INTERNETA

 

Svet 21. veka sada se proteže i na onlajn prostor, bogato okruženje kojem svako može da pristupi pomoću računara, tableta ili telefona. Ali kako su nastale mreže koje su omogućile ovo?

Prve mreže povezale su mašine u istoj zgradi, zatim u istom gradu, pa u istoj zemlji. 1973, po prvi put, mreža podataka se protezala atlantskim okeanom. U roku od nekoliko godina inženjeri su dizajnirali softver koji je omogućavao različitim mrežama međusobnu komunikaciju, a internet je rođen.

 

KORENI INTERNETA

Poreklo interneta ukorenjeno je u SAD pedesetih godina prošlog veka. Hladni rat je bio na vrhuncu i postojale su ogromne tenzije između Severne Amerike i Sovjetskog Saveza.

Obe supersile su posedovale smrtonosno nuklearno oružje i ljudi su živeli u strahu od dalekometnih iznenadnih napada. Na ovom podneblju, i SAD i SSSR su izgradili rivalske superkompjutere, najveće i najbrže kalkulatore na svetu.

Posle lansiranja sovjetskog satelita Sputnjik 1 1957. godine, SAD su prepoznale potrebu za  komunikacionim sistemom na koji nije mogao da utiče sovjetski nuklearni napad.

KOJI SU BILI PROBLEMI SA RANIM KOMPJUTERIMA?

Prvi superkompjuteri su dizajnirani da simuliraju eksplozije, kodove kreka i konsoliduju podatke o nadzoru. Bilo ih je teško koristiti, nisu bili povezani sa drugim mašinama, podložni napadima i dostupni samo nekolicini ljudi.

Imalo je smisla izgraditi ih u mrežu kako bi se mogla deliti moć njihove obrade. IBM je 1957  .

BESM-6 Superkompjuter, 1968-1987

ŠTA JE BIO ARPANET?

Predsednik Dvajt D. Ajzenhauer formirao je Agenciju za napredne istraživačke projekte (ARPA) 1958. Njihov cilj je bio da pomognu američkoj vojnoj tehnologiji da ostane ispred svojih neprijatelja. Među projektima ARPA bila je i doznaka za testiranje izvodljivosti velike računarske mreže.

Lorens Roberts, prva osoba koja je povezala dva računara, bio je odgovoran za razvoj kompjuterskih mreža u ARPA, radeći sa naučnikom Leonardom Klajnrokom.

Kada je 1969. godine razvijena prva mreža za prebacivanje paketa, Klajnrok je uspešno koristio za slanje poruka na drugu lokaciju, a rođena je ARPA mreža ili ARPANET – preteča Interneta.

U ovim prvim danima uglavnom je viđena kao sredstvo za akademske inženjere i kompjuterske naučnike, povezujući odeljenja na nekoliko američkih univerziteta.

Mreža se brzo proširila i do 1973 je porasla i brojala je preko 30 institucija, kancelarija  i univerziteta, a konekcija je uključivala lokacije kao što su Havaji, Norveška i UK.

Mapa ARPA mreže u martu 1972© UCLA Library Digital Collections, CC-BY-4.0

Izvor slike za A mapu ARPA mreže u martu 1972

Kao i deljenje podataka, mreža je takođe olakšala naučnicima međusobnu komunikaciju putem e-pošte, koja je postala jedna od njenih najpopularnijih aplikacija.

Razvoj ove i drugih računarskih mreža zavisio je od nekih ključnih koncepata.

Računar IBM 360/195 uveden je 1971. IBM 360/195 na Univerzitetu Kalifornije, Santa Barbara je bio jedan od prvih kompjutera koji je bio povezan sa ARPANET-om.

ŠTA JE PROMENA PAKETA?

"Prebacivanje paketa" je metod podele i slanja podataka. Računarska datoteka se efektivno deli na hiljade malih segmenata koji se nazivaju 'paketi' – svaki obično oko 1500 bajtova – distribuira se preko mreže, a zatim se ponovo poručuje u jednu datoteku na njihovom odredištu.

Metod zamene paketa je veoma pouzdan i omogućava bezbedno slanje podataka, čak i preko oštećenih mreža; takođe koristi propusni opseg veoma efikasno i nije mu potreban nijedan namenski link, kao što to radi telefonski poziv.

KAKO TO FUNKCIONIŠE

Na sledećem linku možete da pogledate kako to funkcioniše.

kako funkcioniše mreža?

ČIJA JE IDEJA BILA ZAMENA PAKETA?

Pol Baran, koji je radio u Korporaciji Rend u SAD, radio je na komunikacionom sistemu američke vojske koji je prenosio podatke preko mreže sa više čvorova. On je takođe predložio podelu podataka u manjim jedinicama, koje je nazvao ' blokadama poruka'.

Nezavisno od toga, Donald Dejvis, menadžer Projekta napredne kompjuterske tehnike u Nacionalnoj fizičkoj laboratoriji (NPL) Velike Britanije, predložio je mrežu koja bi omogućila preduzećima da razmenjuju podatke širom zemlje.

Dejvis je skovao termin 'prebacivanje paketa' kako bi opisao metod efikasnog prenošenja podataka tako što bi ih razbio u manje jedinice, koje bi putovale nezavisno do sledeće dostupne rute pre nego što bi se ponovo prenesu na svoja odredišta.

KADA JE PRVI PUT POKUŠANA PROMENA PAKETA?

Prva poruka je poslata preko ARPANET-a u oktobru 1969: prva demonstracija računarske mreže koja menja pakete. Računari na četiri američka univerziteta bili su povezani pomoću zasebnih minikompjutera poznatih kao 'Interface Message Processors' ili 'IMPs'. IMP-ovi su delovali kao mrežni prolazi za pakete i od tada su evoluirali u ono što sada zovemo 'ruteri'.

Panel procesora poruka interfejsa koji se koristi na ARPA mreži© FastLizard4 

Prednji panel prvog IMP-a, koji se koristi u UCLA Boelter 3420 laboratoriji za prenos prve poruke na internetu.

U Velikoj Britaniji, Nacionalna fizička laboratorija (NPL) kreirala je 1971.

Zatim, 25. jula 1973. godine, kompjuter na Univerzitetskom koledžu London (UCL) poslao je pakete digitalnih informacija drugome u Kaliforniji. Predvođena Piterom Kirštajnom na Institutu za kompjuterske nauke, UCL, ovo je bila prva transatlantska veza ARPANET-a.

Išla je od Londona do Norveške putem kablovske televizije, zatim do Centra za analizu seizmičkih podataka (SDAC) u Virdžiniji putem satelitske veze, i konačno preko američke mreže do Instituta za informacione nauke univerziteta u Južnoj Kaliforniji.

Tim ARPANET-a prvobitno je identifikovao NPL kao svoju prvu londonsku vezu, ali je u kontekstu razvoja odnosa unutar Evrope ocenjen kao politički neprihvatljivo za istraživačku laboratoriju britanske vlade da se direktno poveže sa američkim Ministarstvom odbrane.

ŠTA JE TCP/IP?

TCP/IP označava Protokol kontrole prenosa/Internet protokol. Termin se koristi za opisivanje skupa protokola koji regulišu način na koji se podaci kreću kroz mrežu.

Nakon stvaranja ARPANET-a, druge organizacije su počele da kreiraju sopstvene mreže računara, koji nisu bili kompatibilni sa ARPANET-om i jedni sa drugima.

Ono što je bilo potrebno je dogovoreni skup pravila za rukovanje podacima – univerzalni jezik koji je omogućavao da informacije prolaze između mreža i između bilo koja dva umrežena računara, bez obzira na njihov hardver i softver.

Godine 1974. dva američka kompjuterska naučnika, Bob Kan i Vint Cerf, predložili su novu metodu koja je podrazumevala  slanje paketa podataka u digitalnoj koverti ili 'datagramu'. Adresu na dijagramu podataka može da pročita bilo koji računar, ali samo konačni domaćin može da otvori kovertu i pročita poruku unutra.

Kan i Cerf su ovaj metod nazvali protokolom kontrole prenosa (TCP) i omogućili su računarima da govore istim jezikom.

IP označava Internet protokol i, u kombinaciji sa TCP-om, pomaže Internet saobraćaju da pronađe svoje odredište. Svakom uređaju povezanom sa Internetom dat je jedinstveni IP broj. Poznat kao IP adresa, broj se može koristiti za pronalaženje lokacije bilo kog uređaja povezanog sa Internetom na svetu.

Nakon uvođenja TCP/IP, ARPANET je brzo postao globalna međusobno povezana mreža mreža ili 'Internet'.