Sony Bravia X93L novembar 23

Sony Bravia X93L

 

Sony već više godina pravi neke od najkvalitetnijih televizora koje imam zadovoljstvo da testiram, a to se ne menja sa X93L. Iako se kompanija ne takmiči na frontu pristupačnosti, njeni televizori su skoro uvek vredni premijum cene za bolje iskustvo gledanja.

Cena i performanse vrhunskih mini LED televizora ovih dana mogu da budu  pomalo zbunjujući, mada, kako su OLED-ovi postali i svetliji i pristupačniji, zatvaraju ono što je nekada bio širok jaz između dve tehnologije. Ali iz Sonyjevog ugla, ova televizija od 2.200 dolara je znatan popust u poređenju sa svojim flagship OLED-om, A95L- om, koji košta 3.500 dolara.

Mi naravno ne živimo u mehuru i znamo da postoje i drugi proizvođači koji čine pristupačnije OLED-ove, tačnije LG, ali cena, pozicioniranje i performanse X93L-a imaju malo više smisla kada se gledaju kroz taj objektiv.

I mada bih verovatno ipak preporučio one pristupačnije OLED-ove za one koji ne žele da prave kompromise oko kvaliteta i performansi slike, Sonyjev X93L i dalje uspeva da napravi neke ubedljive argumente za sebe.

 

Sony X93L – Dizajn i izrada

Izvlačenje X93L-a iz kutije bilo je mnogo napornije zadatka nego što sam navikao poslednjih godina: ova televizija je teška i teška je skoro 35kg. Cela kutija je samo 50 kg.

Ovaj X93L nije naročito tanak. Ima prilično masivnu debljinu ili tako nešto skroz okolo, što ne zvuči mnogo, ali dodaje na masu i težinu. U poređenju sa OLED-ovima koji su u osnovi samo tanak ekran za dobar deo televizora, X93L se oseća veoma veliko za moderan flatscreen.

Zdepasta građa i znatna težina nisu faktori koji će vam verovatno smetati kada je jednom postavite, ali nije lako podesiti je (kutija zapravo preporučuje tri osobe za 65-inčnu verziju) i biće vam potrebna veoma čvrst zid ako planirate da je montirate na nosač.

Nisam ljubitelj zidne montaže, zbog čega sam posebno džezirana zbog dizajna koji je Sony odabrao za opciona stopala. Postoje dve montažne tačke za stopala sa obe strane: široke ili zategnute. To znači da ako imate posebno veliku medijsku konzolu, možete da razmaknete stopala široko kako za dodatnu stabilnost, tako i za izgled. Ako koristite manju medijsku konzolu kao ja u mojoj sobi za testiranje, možete ih postaviti bliže centru. Mnogi brendovi ovo sada rade, ali sam i dalje zaista srećna što to vidim ovde pošto više izbora nikada nije loša stvar.

Prednji deo televizora je zaista lep i prikazuje veoma tanak bezel skroz okolo i u suštini nema drugih smetnji. U tipičnom Sony modu, kompanija želi da se fokusirate na ono što se dešava na ekranu, a ne na svetla koja trepere ili razmetljive logotipe.

Zadnji deo televizora ima neko upravljanje kablovima koje olakšavaju paneli koji se uklapaju preko delova zadnjeg dela. Kada postavite kablove na svoje mesto, možete da smestite panele preko tih odeljaka i sakrijete većinu. Nažalost, Sony-jeva prilično jednostavna stopala nemaju nikakvu vrstu usmeravanja za upravljanje kablovima, ali ću reći da verovatno nećete primetiti previše pošto displej sedi tako nisko – jedva da ima prostora da se vidi ispod panela.

Konekcijski, Sony X93L sadrži četiri HDMI porta (tri sa donjim pristupom i jedan sa bočnim pristupom) ali, nažalost, samo dva su HDMI 2.1 i jedan od njih je rezervisan za ARC/eARC. Na televiziji koja košta više od 2.000 dolara u 2023. godini, sada očekujem da ću naći bar tri ako ne i četiri HDMI 2.1 porta. Pomoću ove instalacije ne možete da imate više od jedne konzole povezane sa televizorom istovremeno uz punu podršku za najnovije igre ako koristite HDMI za upravljanje vašim audio zapisom – što apsolutno treba i imajući u vidu Opcije Sonyjevog kućnog bioskopa na prvom mestu, kompanija to u potpunosti očekuje od vas. Ako imate samo PlayStation 5 ili Xbox Series X i Switch, ovo vam verovatno neće smetati. Ali ako imate i konzole sledećeg gena ili jednu konzolu i računar i  želite da obe budu povezane u isto  vreme, jedna od njih će biti Hamstrung.

Osim toga, X93L ima kompozitni video, Ethernet, dva USB porta i digitalne audio ulaze. Ulaz za napajanje se nalazi na suprotnoj strani televizora od ostalih ulaza (desna strana, ako gledate displej spreda). Takođe podržava Wi-Fi i Bluetooth.

Sony X93L – daljinski upravljač

Prošle godine, Sony je prešao sa korišćenja klasičnijeg daljinskog stila koji je rezultirao hulkingom, behemoth kontrolerom u mnogo kompaktniji, manji stil. Rekao sam to prošle godine i ponoviću još jednom: ovo je tako ogroman kvalitet poboljšanja života.

Ako pogledate daljinski koji je Sony koristio do 2021. Nestala su suvišna dugmad koju nikada nisam koristio, zamenjena mnogo manjim dizajnom koji ima samo najosnovnije stvari. Ja zapravo više volim ovaj daljinski od ostalih malih od konkurenata, konkretno onih koje Samsung pravi. U teoriji mi se sviđaju Samsung daljinski, ali su zapravo previše jednostavni.

Na televizorima ima dosta funkcija i kako bi natrpan pristup svima njima, Samsung je napravio neke dugmiće koji služe dvostruku dužnost, što nije super intuitivno. Ukoliko ne provedete vreme učeći daljinski upravljač, ne biste znali da morate da držite dugme da biste dobili pristup određenom meniju. Sony vas ne prisiljava na to jer uspeva da se uklopi dovoljno ovde da služi svim mogućim namenama, ali rezultat nije daljinski koji je toliko velik da je glomazan.

Moja jedina zamerka na Sonyjev daljinski je da na kontrolnoj tabli kompanija stavi ove male podignute divote za koje pretpostavljam da su tu da vam pomognu da ga osetite. Ovo nije novo: prisutni su na Sony daljinskim upravljačima godinama, ali počinjem da primećujem problem. Ovi mali podignuti komadi plastike su prilično teški i ako je potrebno da ih koristite za više od nekoliko guranja, oni zapravo mogu da me zakoče od te podloge palca. Najviše primećujem kada je potrebno da otkucam e-adresu ili lozinku.

Sony uključuje šest unapred instaliranih prečica na daljinskom upravljaču za X93L, a moja recenzenta jedinica je imala Netflix, Disney+, Prime Video, YouTube i Crunchyroll (Sony je nedavno kupio Crunchyroll, tako da ovo ima smisla) kao i Bravia Core, Sonyjev sopstveni servis za striming filmova. Ja zapravo koristim svih šest ovakvih usluga, tako da sam srećan što ih sve vidim ovde.

Sony X93L – Softver i UI

Ako ste koristili Google TV (ili Android TV pre njega), onda ćete se na X93L osećati kao kod kuće. Ovo je zapravo jedan od mojih omiljenih pametnih TV interfejsa i dok da, baca reklame na vas bez obzira šta radite, možete ih smanjiti aktiviranjem "Apps Only Mode" u postavkama sistema. To svodi vaše iskustvo sa oglasom na samo vrhunski baner, za koji znam da će i dalje biti previše za neke ljude, ali nisam naročito uvređen time.

Koristio sam Google TV kao svog svakodnevnog vozača na svojoj ličnoj televiziji poslednjih nekoliko godina i dok ima tendenciju da se spušta na starije televizore i vremenom može da postane sporiji, nikada nije tako loše iskustvo da postanem frustriran.

Implementacija je ovde prilično dobra. Interfejs se oseća veoma nezgodno i responsive i aplikacije (i povezani sadržaj) se pokreću brzo i bez problema. Na WiFi-u nikada nisam video nikakav problem sa baferovanja kvaliteta videa i sve što se igralo bilo je odmah visokog kvaliteta. Još bolje, ništa se ne auto-reprodukuje sa početnog ekrana – gledam u tebe, Samsung Tizen.

Sony vam pruža mnogo opcija za prilagođavanje iskustva gledanja. Pored standardnog režima slika, X93L nudi Vivid (koji po mom mišljenju nikada ne bi trebalo da koristite), Cinema, Graphics, Photo, Dolby Vision i IMAX Enhanced kao i Custom. Na Netfliksu vam daje opciju da izaberete i među živopisnim, svetlim ili tamnim. Imam običaj da koristim Cinema ili Custom, ali samo u režimima slika i bez ulaska u koov opcija (koje zaista postoje) postoji mnogo načina da se napravi tako da ono što gledate bude podešeno na vaše specifične ukuse.

Televizija podržava HDR u HDR10, HLG ili Dolby Vision formatima. Pored ostalih podešavanja kao što su crna tačka i svetlina, Sony ima posebno robusnu listu postavki za kretanje. Iako obično isključim bilo kakvo ublažavanje kretanja na bilo kojoj drugoj televiziji, zapravo sam omogućio nekoliko ovih tokom testiranja jer su napravili tako pozitivnu razliku u mom iskustvu gledanja.

Pošto su sva podešavanja kretanja isključena, primetio sam da će X93L ispoljiti neko primetno mucanje u snimcima sporog pomeranja, zbog čega snimci izgledaju nervozno i nerealno. Samo uključivanje pojačivača pokreta na najnižu postavku je odmah očistilo ovo i nisam mogao da vidim nikakve mane da je omogućeno. Za razliku od drugih efekata kretanja sa displeja konkurenata, kretanje nikada nije izgledalo preterano glatko ili nerealno, što svedoči o Sonyjevoj tehnologiji obrade.

Sony je takođe veoma vešt u upscaling 1080p snimku na 4K, do te mere da ni na televizijama pre mnogo godina, zapravo legitimno nisam shvatio da ne dobijam 4K strim. To se ovde nastavlja, a snimci su stručno uzdigli i artefakti su uklonjeni.

Sony X93L - Kvalitet slike

Za igre, televiziju i filmove, Sony X93L dobro nastupa. Iako neće napraviti najbolji PC monitor, naročito za one koji cene tačnost boja u svrhu foto i video montaže, ovaj televizor je odličan za sve vidove zabave.

Prilikom mog testiranja, X93L je pokrivao 96,7% SRGB- a, 82,5% Adobe RGB-a, i 82,9% DCI P3 kolor gamuta sa  prosečnom Deltom E manjom od dve, što je veoma dobro. Sva tri gamuta pokrivaju malo drugačiji opseg, mada je SRGB najčešći u opšte svrhe gledanja. Pogoditi toliko od sva tri je sjajno.

Ono što nije tako sjajno je jednoličnost panela, što je nedostatak. Dok je centar displeja bio izuzetan, performanse su se umočile u uglove. Ovo nije nešto što ćete primetiti dok gledate televiziju, filmove ili igrate igrice, ali to znači da televizija neće biti sjajna za korišćenje kao monitor. To je verovatno u redu, s obzirom da to nije slučaj namene i ne verujem da su mnogi planirali da ga rasporede kao takvog. Takođe, jednoobraznost varira od panela do panela, tako da vaše iskustvo može biti drugačije od mog.

Kao što sam gore napomenuo, X93L ima dosta podešavanja koje možete da tweakujete kako bi iskustvo gledanja bilo svoje i ne sumnjam u neku profesionalnu kalibraciju boja, može i bolje od onoga što sam ovde testirao. Čak vam omogućava da podesite da izlaz boja bude jedan od nekoliko gamutova boja (mada nisam našao da je ovo promenilo moje rezultate testiranja). Ali sve što je rečeno, ono što je najvažnije je da će iz kutije biti kod kuće u centru vaše dnevne sobe.

X93L se opire odsjaju razumno dobro i čak i ako je vidljiv, odlična svetlina televizora obično može da ga prevaziđe. To znači da će to biti dobrodošao dodatak dnevnim sobama bez obzira na situaciju sa osvetljenjem.

Van ugaono gledanje rezultira umakanjem kvaliteta, sa blago ispranim bojama i slabijim kontrastom, ali nije strašno. Nažalost, svako smanjenje treba pažljivo razmotriti s obzirom da po ceni na kojoj sedi X93L, možete dobiti OLED koji uopšte neće imati ovaj problem.

Ukratko, X93L radi veoma dobar posao da bi sadržaj izgledao istinito u životu. Boje se pojavljuju na ekranu kao što biste očekivali u stvarnom životu, a ja nisam našao nijednu boju da bude dominantnija od bilo koje druge na način koji bi ometao normalnu situaciju gledanja.

Sony X93L – Performanse igara

Apsolutno sam voleo gejming na X93L. Dok će svi gejmingi imati koristi od onoga što ova televizija ima da ponudi, PS5 igrači će to najviše primetiti jer ova televizija zapravo komunicira sa konzolom. Putem automatskog HDR mapiranja tona i Sonyjevog režima automatske slike, TV čini da PlayStation izgleda najbolje bez ikakvog unosa plejera (mada možete da izvršite promene ako želite).

Ne samo da igre izgledaju fantastično, već je obrada iza Sonyjevog zatamnjenja u paru sa podrškom za visoke frejmere i slabim ulaznim zaostatkom značila da sam se u potpunosti uronio u igre na način koji je bio u skladu sa mojim iskustvom sa OLED televizorima.

Kao napomena, X93L podržava do 120Hz na 4K, VRR i ALLM, tako da su sve potrebne funkcije za igranje konzola u 2023. godini ovde. Pored toga, Sony je konačno implementiran u meni specifičan za igru. Ovaj game bar nije tako dobar kao ono što smo dobijali od LG-a i Samsunga poslednjih nekoliko godina (ne prikazuje aktivni frejmer onoga što se prikazuje, na primer), ali mi je mnogo drago što ga uopšte vidim ovde. Opcije su prilično ograničene, ali možete da uključite i isključite VRR, podesite zamućenje pokreta, podesite svetlinu crnih i omogućite i prilagodite nišan.

Jedna karakteristika pronađena u traci za igru za koju sam mislio da neću koristiti je crni ekvilajzer. Dok ste podrazumevano isključeni, imate pristup tri nivoa svetline senke. Kontrast X93L-a je toliko dobar, da bih često nalazio da su tamni previše mračni da bi zaista uživali u gejmingu – moram da budem u prilici da vidim šta gledam. Samo omogućavanje prvog nivoa crnog ekvilajzera je raščistilo ovaj problem bez negativnog uticaja na ostatak iskustva gledanja. Manji crni ekvilajzeri mogu rezultirati veoma ispranim kontrastom preko rama, ali to se ovde nije desilo.

Problem koji sam primetio kod uporedivih mini LED displeja kao  što je Samsung QN90C je taj što je zatamnjivanje slabo kontrolisano i morate da sačekate nekoliko milisekundi da bi displej prepoznao promenu svetline i prilagodio se. U stvari, možete da gledate kako se svetla oblast u početku previše nadmašuje, a zatim polako prilagođava nadole; isto se može govoriti i za senke, koje često na trenutak izgledaju mrkli mrak pre nego što se pravilno prilagode.

To uopšte nije problem na X93L. Sonyjev procesor sija ovde kao što je u stanju da dinamično podesi osvetljenje što brže moje oči u stvarnom svetu. Ovo je iskustvo koje nalazim na OLED panelima i ovde je izuzetno dobro replicirano. OLED-i mogu da obezbede dublji crni nivo i brzo sustižu LED-ove kada je u pitanju vrhunac svetline, ali ako se i dalje ne prodajete na OLED-u i želite LED televizor, ovo je najbolje LED iskustvo za gejming koje sam testirao 2023. godine.

Sony X93L – Kvalitet zvuka

Reći ću da je u poređenju sa mnogim televizorima sa ravnim panelima koji su trenutno dostupni i kako su zvučali godinama, X93L prilično dobar. Zvučnici apsolutno neće imati širinu i dubinu zvuka iz namenskog ozvučenja ili zvučne trake, ali su uslužni.

X93L takođe postaje razumno glasan, ali što glasnije idete, kvalitet zvuka će biti sve brži. Rekao bih da je LG-jev AI Sound (koji se nalazi na svojim najnovijim televizorima kao što je G3) dodir bolji od onoga što ćete izvući iz Sony X93L- a, ali je blizu.

Napomena, Sony krije zvučnike za svoje najnovije televizore na samom displeju i cilja ih na gledaoca, tako da zvuci osećaju kao da vam se naleću sa izvora. Pored toga, ako dobijete Sony zvučni sistem, taj zvučnik na panelu se ponaša kao centralni kanal, tako da je iskustvo pojačano. To je lepa karakteristika, ali nije ona koju sam testirao pošto tehnički nije deo ovog televizora pošto zahteva skup pribor.

Ukratko, možete da uradite mnogo gore od X93L za kvalitet zvuka i ono što proizvodi je svakako bolje od proseka.

Sony X93L – poređenje sa drugim modelima

Razlike u cenama između OLED i LCD tehnologija počinju da nestaju, a Lg C3 možete dobiti za manje od cene Sonyjevog X93L-a. Mislim da će to verovatno biti najveći faktor za nekoga ko kupuje za novi displej pošto OLED nosi mnogo prednosti, tačnije dublje i bogatije crne i tačkaste, preciznost na nivou piksela koja totalno eliminiše efekte cvetanja oko svetlih predmeta. Dok Sony radi veoma dobar posao smanjujući vidljivost ovih efekata, oni nisu potpuno nestali i primetićete ih ako gledate veoma mračan sadržaj koji ima tačke svetline.

Sa druge strane, C3 nije tako svetao kao X93L, tako da neće nastupati tako dobro u veoma svetlim sobama, kao što je dnevna soba sa velikim prozorom. I dok je pitanje svetline prilično rešeno u QD OLED tehnologiji ili skupljim standardnim OLED-ovima, za sada su mini LED televizori i dalje bolji izbor u tom konkretnom slučaju.

Ako ne idete na OLED, onda mislim da je sledeći najbliži konkurent pomenuti Samsung QN90C. Panel te televizije je izuzetan i možda bolji čak i od Sonyjevog sa stanovišta čiste tačnosti boja i ima bolji gejming interfejs, ali obrada iza njega je daleko gora od onoga što ćete naći na X93L-u i to više utiče na ono što ćete primetiti na dnevnoj bazi. Oba su slično cenjena, ali mislim da Sony izlazi ispred, pogotovo za gejming pošto je bolje sposoban da se dinamično prilagodi promeni uslova osvetljenja u igrama.

Presuda

Sony X93L je skup, ali u velikoj meri zarađuje tu cenu zahvaljujući izuzetnoj obradi kompanije, velikoj podršci gejmingu, širokoj širini personalizacije i solidnom ukupnom korisničkom iskustvu. Nisam siguran da to čini dovoljno da bude bolji izbor u poređenju sa OLED televizorom u svakom slučaju, ali svakako čini dovoljno da oteža odluku.

Na sledećem linku možete da pogledate našu kompletnu ponudu televizora

https://www.ctshop.rs/televizori